Пређи на главни садржај

Društvena preduzeća

Društvena preduzeća su nastala u vreme samoupravnog socijalizma kao obliku industrijske demokratije u kojoj je privreda formalno bila u rukama radnika a pod nadzorom države. Društveno preduzeće je preduzeće koje u celini posluje  društvenim kapitalom koje je u vlasništvu radnika. Radnici upravljaju preduzećem preko Radničkog saveta koji bira i postavlja direktora.

Više o tome možete pročitati na sledećem linku:

https://istinasloboda.blogspot.com/2020/01/samoupravljanje.html

Od 2000.godine, po dolasku novih vlasti i promenom socijalno-ekonomskog sistema, nova vlast je počela sa sprovođenjem neo-liberalne politike u kojoj je privatizovan dobar deo nekadašnje socijalističke privrede u korist novih lokalnih oligarha i stranih vlasnika  međunarodnog privatnog kapitala. 

Trebamo da napomenemo da je sa pravne tačke gledišta tadašnja privatizacija koja se odigravala u periodu do 2006. godine bila protivustavna jer je po tadašnjem ustavu iz 1990. godine (koji je važio do 2006. kada je donet novi ustav) društvena, državna i privatna svojina su bile ravnopravne tako da nikako nije mogla biti ukinuta društvena svojina Zakonom o privatizaciji iz 2001.godine jer je taj zakon bio protivustavan. Samim tim su i tadašnje privatizacije društvenih preduzeća bile protivustavne. 

Privatizacija je tekla na taj način što su društvena preduzeća u procesu restruktuiranja bila podržavljena (prešla su u državnu svojinu Republike Srbije) a potom su kao državna preduzeća privatizovana. Za protivustavne privatizacije do dana današnjeg nije niko odgovarao pred pravosudnim organima Republike Srbije.

Prema podacima od aprila 2013.godine do kojih smo došli u članku "Večernjih novosti" u Srbiji i dalje postoji 250 preduzeća u društvenoj svojini. 

Vlada Srbije je u tom periodu podržavila IMT iz Beograda. U tom procesu je tada bilo još 35 preduzeća među kojima su Poljoprivredno-industrijski kombinat „Zemun“, „Energetika“, „Lola preduzetništvo“, Preduzeće za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida, slepih i slabovidih „Svetlost“, „Kvalitet“ i čak 23 vodoprivredna preduzeća.


Коментари

Постави коментар

U komentarima možete ostaviti Vaše pitanje.

Популарни постови са овог блога

Koja su prava zaposlenih vezano za prekovremeni rad i noćni rad?

Prekovremeni rad Na zahtev poslodavaca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u od ređenom roku završi planirani posao. Trajanje prekovremenog rada je maskimalno 8 časova nedeljno. Dnevno trajanje rada je maksimalno 12 časova. Ne može se uvesti prekovremeni rad gde je predviđeno skraćeno radno vreme (to su poslovi sa povećanim rizikom). Zaposleni koji radi prekovremeno ima pravo na uvećanu zaradu od 26% od osnovice zarade. Zabranjen je prekovreni rad omladini i ženama u poslednjih 8 nedelja trudnoće. Inspekcija rada je organ uprave koji se stara o zaštiti zaposlenih od nezakonitog uvođenja prekovremenog rada. Noćni rad Noćni rad je rad u periodu od 22h do 06h koji se obavlja zbog prirode posla ili kontinuiranog rada (npr. kafići, noćni klubovi, splavovi, noćni čuvari itd.). Postoji pravo na uvećanu zaradu za noćni rad.  Kada se radi u noćnoj smeni bar 1/3 radnog vr...
Постави коментар
Прикажи све

Porez za frilensere - poreski propisi od 2023.

Od 01.01.2023. godine stupila su na snagu nova pravila u pogledu oporezivanja frilensera u Republici Srbiji. Novi model iz 2023. se razlikuje u odnosu na model iz 2022. godine jer je uvedena mogućnost izbora kako će se plaćati porez, tj. uvedena su dva nova modela obračuna poreskog opterećenja. Prvi model je  pogodan kod frilensera sa redovnim a nižim primanjima . Kod tog modela normirani troškovi za tromesečni period su 96.000 dinara i na razliku se samo plaća 20%. Na primer: ako je frilenser imao prihod u iznosu od 50.000 din. mesečno tokom tri meseca, to je 150.000 din. od čega se oduzima 96.000 din. normiranih troškova. Porez se plaća na osnovicu od 54.000 din. odnosno plaća se 10.800 din. za celo tromesečje. Doprinosi su 25,5% za PIO što iznosi  13.770 din.  i 10,3% za zdravstveno osiguranje tj. 5.562 din. Prema tome, frilenser ukupno plaća 30.132 din. za tri meseca. Što znači da ukoliko tromesečni prihod nije bio veći od 96.000 din. frilenser ne plaća porez za taj p...
Постави коментар
Прикажи све

Kako da se organizuje sindikat?

Da bi se organizovao rad sindikata kod poslodavca potrebno je da se ispune neki uslovi. Ti uslovi tiču se osnivanja i registracije sindikata, uslovi za rad sindikata kod poslodavca i reprezentativnosti koja je uslov za kolektivno pregovaranje. 1.) Uslovi za osnivanje i registracija Osnivanje sindikata nije podložno prethodnom postupku odobrenja tako da svako može da osnuje sindikat uz ispunjenje minimalnih uslova. Glavni uslov je upis u registar sindikata pri ministarstvu nadležnom za poslove rada. Uslove za upis propisuje ministar. Minimalan broj članova sindikata se određuje statutom sindikata. Obaveza zaposlenih koji osnivaju sindikat je da donesu statut i izaberu sindikalnog predstavnika. 2.) Uslovi za rad sindikata kod poslodavca a) prostorno-tehnički uslovi - obezbeđivanje odgovarajuće prostorije sa potrebnom tehničkom opremom (kompjuter, telefon...) koja je neophodna za rad sindikata, -poslodavac mora u skladu sa svojim mogućnostima omogućiti van radnog vremena korišćenje poslov...
Постави коментар
Прикажи све