Пређи на главни садржај

Nacionalizacija

Nacionalizacija imovine je proces prinudnog prelaza u državnu svojinu privatnih preduzeća određene privredne grane ili celokupne industrije a na osnovu odluke državnog organa ili na osnovu zakona.

Ova mera može uključiti odgovarajuću ili delimičnu naknadu, a može biti i bez ikakve naknade. Predmet nacionalizacije imovine osim industrijskih objekata može biti i sva druga pokretna i nepokretna imovina u vlasništvu građana - stambene zgrade, poslovni prostor, zemljište, vozila kao i razna imovinska prava poput patenata, licenci, dozvola za rad, rudarskih prava, žigova, modela, službenosti itd.

Nacionalizacija imovine predstavlja jednu od privredno-političkih mera gotovo svih socijalističkih vlasti. Ova mera može se sprovesti u slučajevima rata ili prirodnih katastrofa kada obično ima privremeni karakter.

U Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, a potom u socijalističkoj Jugoslaviji (SFRJ), nakon 1944. godine otpočet je proces izgradnje socijalističkog ekonomskog sistema koji je državi poverio apsolutan uticaj na privredu i svojinske odnose. Nakon preuzimanja imovine Kraljevine Jugoslavije, prva se na udaru našla privatna imovina domaćih i stranih lica, koja je merama državne prinude kao što su konfiskacija, sekvestracija, agrarna reforma, kolonizacija, eksproprijacija i nacionalizacija imovine, bez obzira na volju vlasnika i bez ikakvog obeštećenja, oduzimana i pretvarana u državnu, odnosno društvenu svojinu. Komunistička vlast je nalazila opravdanje u skladu sa svojom ideologijom a to je da treba oduzeti imovinu pripadnicima okupacionih oružanih snaga sila Osovine, saradnicima okupatora (Nedićeve vlade itd.) i predratnim kapitalistima koji su bogatstvo stekli partijskim vezama i uticajem na dvoru Karađorđevića.

Zakonom o agrarnoj reformi i kolonizaciji 1945. godine su od privatnih vlasnika (seljaka i kapitalista, banaka, preduzeća, akcionarskih društava, crkve) a u korist države oduzeti brojni posedi poljoprivrednog i šumskog zemljišta, kao i zemljišni posedi crkava, manastira, verskih ustanova i zadužbina. Nacionalizacija imovine se pravdala oduzimanje imovine ratnim profiterima.


Pravni izvori:

Zakon o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije (1945.) 

- Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzeća (1946.)

- Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji (1946.)

- Osnovni zakon o eksproprijaciji (1947.)


Ključni pojmovi: javna svojina, radnička klasa, državni socijalizam, državna preduzeća, nacionalizacija, konfiskacija, javno dobro, industrijalizacija, preki sudovi, narodna vlast itd.

Ideologije koje zastupaju nacionalizaciju: titoizam, marksizam, lenjinizam, staljinizam, hrišćanski socijalizam, socijaldemokratija, demokratski socijalizam, ekonomski nacionalizam, konzervativizam, nacional-socijalizam, državni kapitalizam.


Pravnu literaturu možete pronaći i nabaviti na našoj stranici klikom na link ispod:

https://pravniinfo.blogspot.com/2025/01/on-line-knjizara-rasprodaja-knjiga.html

Коментари

Популарни постови са овог блога

TUŽBA radi isplate zarade, putnih troškova i uplate doprinosa

Ispod se nalazi obrazac tužbe radi isplate zarade, putnih troškova i uplate doprinosa  kao primer koji pokazuje kako ona treba da bude sastavljena . U zagradama treba navesti prave podatke.  Čitaoci mogu slobodno da kopiraju obrazac tužbe za svoju ličnu upotrebu i na sopstvenu odgovornost. NAPOMENA: Samim dolaskom na ovu internet stranicu ,Vi kao posetilac,  bezuslovno u celosti prihvatate i saglasni ste u potpunosti sa činjenicom da imalac ove internet stranice neće snositi odgovornost za bilo kakvu štetu koja bi njenom upotrebom eventualno mogla da nastane.  Posetioci na sopstvenu odgovornost prihvataju, usvajaju i služe se informacijama i ostalim sadržajem dostupnim na internet stranici.  Pravni info preporučuje da se za rešavanje konkretnih pravnih problema obratite advokatu po svom izboru.  Pravni info polaže sva autorska prava, pa nije dozvoljeno javno objavljivanje bilo kog dela sadržaja internet stranice bez prethodno pribavljenog pismenog odob...

On-line knjižara - rasprodaja knjiga

Preko ove stranice možete naručiti traženu stručnu literaturu iz oblasti pravnih nauka među kojima je i literatura za potrebe pohađanja osnovnih akademskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Literaturu možete naručiti preko e-mail adrese  rodidori10@gmail.com  a kontakt osoba je Predrag Todorović. U nastavku je spisak knjiga koje su u prodaji: 1.) Krivično procesno pravo - autor: Milan Škulić - godina izdavanja: 2017. - broj strana: 537 - stanje očuvanosti knjige: sasvim očuvana - CENA = 2.000 RSD 2.) Pravo intelektualne svojine - autori: Slobodan M. Marković, Dušan V. Popović - godina izdavanja: 2018. - broj strana: 373 - stanje očuvanosti knjige: sasvim očuvana - CENA = 1.000 RSD 3.) Međunarodno javno pravo - autor: Milenko Kreća - godina izdavanja: 2019. - broj strana: 796 - stanje očuvanosti knjige: sasvim očuvana - CENA = 2.000 RSD 4.) Međunarodna ljudska prava - autori: Milan Paunović, Boris Krivokapić, Ivana Krstić - godina izdavanja: 2018. - broj str...

Porez za frilensere - poreski propisi od 2023.

Od 01.01.2023. godine stupila su na snagu nova pravila u pogledu oporezivanja frilensera u Republici Srbiji. Novi model iz 2023. se razlikuje u odnosu na model iz 2022. godine jer je uvedena mogućnost izbora kako će se plaćati porez, tj. uvedena su dva nova modela obračuna poreskog opterećenja. Prvi model je  pogodan kod frilensera sa redovnim a nižim primanjima . Kod tog modela normirani troškovi za tromesečni period su 96.000 dinara i na razliku se samo plaća 20%. Na primer: ako je frilenser imao prihod u iznosu od 50.000 din. mesečno tokom tri meseca, to je 150.000 din. od čega se oduzima 96.000 din. normiranih troškova. Porez se plaća na osnovicu od 54.000 din. odnosno plaća se 10.800 din. za celo tromesečje. Doprinosi su 25,5% za PIO što iznosi  13.770 din.  i 10,3% za zdravstveno osiguranje tj. 5.562 din. Prema tome, frilenser ukupno plaća 30.132 din. za tri meseca. Što znači da ukoliko tromesečni prihod nije bio veći od 96.000 din. frilenser ne plaća porez za taj p...