Пређи на главни садржај

Nacionalizacija

Nacionalizacija imovine je proces prinudnog prelaza u državnu svojinu privatnih preduzeća određene privredne grane ili celokupne industrije a na osnovu odluke državnog organa ili na osnovu zakona.

Ova mera može uključiti odgovarajuću ili delimičnu naknadu, a može biti i bez ikakve naknade. Predmet nacionalizacije imovine osim industrijskih objekata može biti i sva druga pokretna i nepokretna imovina u vlasništvu građana - stambene zgrade, poslovni prostor, zemljište, vozila kao i razna imovinska prava poput patenata, licenci, dozvola za rad, rudarskih prava, žigova, modela, službenosti itd.

Nacionalizacija imovine predstavlja jednu od privredno-političkih mera gotovo svih socijalističkih vlasti. Ova mera može se sprovesti u slučajevima rata ili prirodnih katastrofa kada obično ima privremeni karakter.

U Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, a potom u socijalističkoj Jugoslaviji (SFRJ), nakon 1944. godine otpočet je proces izgradnje socijalističkog ekonomskog sistema koji je državi poverio apsolutan uticaj na privredu i svojinske odnose. Nakon preuzimanja imovine Kraljevine Jugoslavije, prva se na udaru našla privatna imovina domaćih i stranih lica, koja je merama državne prinude kao što su konfiskacija, sekvestracija, agrarna reforma, kolonizacija, eksproprijacija i nacionalizacija imovine, bez obzira na volju vlasnika i bez ikakvog obeštećenja, oduzimana i pretvarana u državnu, odnosno društvenu svojinu. Komunistička vlast je nalazila opravdanje u skladu sa svojom ideologijom a to je da treba oduzeti imovinu pripadnicima okupacionih oružanih snaga sila Osovine, saradnicima okupatora (Nedićeve vlade itd.) i predratnim kapitalistima koji su bogatstvo stekli partijskim vezama i uticajem na dvoru Karađorđevića.

Zakonom o agrarnoj reformi i kolonizaciji 1945. godine su od privatnih vlasnika (seljaka i kapitalista, banaka, preduzeća, akcionarskih društava, crkve) a u korist države oduzeti brojni posedi poljoprivrednog i šumskog zemljišta, kao i zemljišni posedi crkava, manastira, verskih ustanova i zadužbina. Nacionalizacija imovine se pravdala oduzimanje imovine ratnim profiterima.


Pravni izvori:

- Zakon o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije (1945.) 

- Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzeća (1946.)

- Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji (1946.)

- Osnovni zakon o eksproprijaciji (1947.)


Ključni pojmovi: javna svojina, radnička klasa, državni socijalizam, državna preduzeća, nacionalizacija, konfiskacija, javno dobro, industrijalizacija, preki sudovi, narodna vlast itd.

Ideologije koje zastupaju nacionalizaciju: titoizam, marksizam, lenjinizam, staljinizam, hrišćanski socijalizam, socijaldemokratija, demokratski socijalizam, ekonomski nacionalizam, konzervativizam, nacional-socijalizam, državni kapitalizam.

Коментари

Постави коментар

U komentarima možete ostaviti Vaše pitanje.

Популарни постови са овог блога

Koja su prava zaposlenih vezano za prekovremeni rad i noćni rad?

Prekovremeni rad Na zahtev poslodavaca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u od ređenom roku završi planirani posao. Trajanje prekovremenog rada je maskimalno 8 časova nedeljno. Dnevno trajanje rada je maksimalno 12 časova. Ne može se uvesti prekovremeni rad gde je predviđeno skraćeno radno vreme (to su poslovi sa povećanim rizikom). Zaposleni koji radi prekovremeno ima pravo na uvećanu zaradu od 26% od osnovice zarade. Zabranjen je prekovreni rad omladini i ženama u poslednjih 8 nedelja trudnoće. Inspekcija rada je organ uprave koji se stara o zaštiti zaposlenih od nezakonitog uvođenja prekovremenog rada. Noćni rad Noćni rad je rad u periodu od 22h do 06h koji se obavlja zbog prirode posla ili kontinuiranog rada (npr. kafići, noćni klubovi, splavovi, noćni čuvari itd.). Postoji pravo na uvećanu zaradu za noćni rad.  Kada se radi u noćnoj smeni bar 1/3 radnog vr...
Постави коментар
Прикажи све

Porez za frilensere - poreski propisi od 2023.

Od 01.01.2023. godine stupila su na snagu nova pravila u pogledu oporezivanja frilensera u Republici Srbiji. Novi model iz 2023. se razlikuje u odnosu na model iz 2022. godine jer je uvedena mogućnost izbora kako će se plaćati porez, tj. uvedena su dva nova modela obračuna poreskog opterećenja. Prvi model je  pogodan kod frilensera sa redovnim a nižim primanjima . Kod tog modela normirani troškovi za tromesečni period su 96.000 dinara i na razliku se samo plaća 20%. Na primer: ako je frilenser imao prihod u iznosu od 50.000 din. mesečno tokom tri meseca, to je 150.000 din. od čega se oduzima 96.000 din. normiranih troškova. Porez se plaća na osnovicu od 54.000 din. odnosno plaća se 10.800 din. za celo tromesečje. Doprinosi su 25,5% za PIO što iznosi  13.770 din.  i 10,3% za zdravstveno osiguranje tj. 5.562 din. Prema tome, frilenser ukupno plaća 30.132 din. za tri meseca. Što znači da ukoliko tromesečni prihod nije bio veći od 96.000 din. frilenser ne plaća porez za taj p...
Постави коментар
Прикажи све

Kako da se organizuje sindikat?

Da bi se organizovao rad sindikata kod poslodavca potrebno je da se ispune neki uslovi. Ti uslovi tiču se osnivanja i registracije sindikata, uslovi za rad sindikata kod poslodavca i reprezentativnosti koja je uslov za kolektivno pregovaranje. 1.) Uslovi za osnivanje i registracija Osnivanje sindikata nije podložno prethodnom postupku odobrenja tako da svako može da osnuje sindikat uz ispunjenje minimalnih uslova. Glavni uslov je upis u registar sindikata pri ministarstvu nadležnom za poslove rada. Uslove za upis propisuje ministar. Minimalan broj članova sindikata se određuje statutom sindikata. Obaveza zaposlenih koji osnivaju sindikat je da donesu statut i izaberu sindikalnog predstavnika. 2.) Uslovi za rad sindikata kod poslodavca a) prostorno-tehnički uslovi - obezbeđivanje odgovarajuće prostorije sa potrebnom tehničkom opremom (kompjuter, telefon...) koja je neophodna za rad sindikata, -poslodavac mora u skladu sa svojim mogućnostima omogućiti van radnog vremena korišćenje poslov...
Постави коментар
Прикажи све