Пређи на главни садржај

Koja je suštinska razlika između plaćenog i neplaćenog odsustva?

U zakonskoj terminologiji plaćeno odsustvo se naziva pravo na odsustvo uz naknadu zarade a neplaćeno odsustvo se naziva pravo na odsustvo bez naknade zarade.


A) Pravo na odsustvo uz naknadu zarade

Plaćeno odsustvo može trajati ukupno 5 radnih dana u toku kalendarske godine za određene životne situacije koje su predviđene zakonom (npr. zadovoljenje stambenih potreba, slučajevi u vezi sa porodičnim životom, društvena solidarnost (dobrovoljno davanje krvi i volontiranje), rad sindikata itd.)

Odsustvo zbog porodičnih potreba: sklapanje braka, porođaj supruge, teža bolest člana uže porodice itd.

Rad u sindikatu: osposobljavanje ili obrazovanje za sindikalni rad, obavljanje sindiklalnih funkcija itd.

Prinudni odmor: ako usled više sile ili razloga neophodnosti poslodavac ne može da obezbedi rad ima pravo da zaposlene uputi na odsustvo od najduže 45 dana uz isplatu naknade zarade koja je manja od obične i iznosi 60% zarade.


B) Pravo na odsustvo bez naknade zarade

Neplaćeno odsustvo nije zakonsko pravo zaposlenog već zavisi od slobodne volje poslodavca koji može da, ako to ne remeti redovan proces rada, da uputi zaposlenog na odsustvo bez naknade. 

Ono se reguliše bliže kolektivnim ugovorom o radu kod poslodavca kojim mogu da se predvide sledeće situacije: oporavak, lečenje zaposlenog, putovanje, aktivnosti u političkim i drugim organizacijama, učestvovanje na kongresima, kulturnim i sportskim priredbama i tome slično.

U vreme neplaćenog odsustva miruju prava i obaveze iz radnog odnosa osim ako nije drugačije određeno.


NAPOMENA:

Samim dolaskom na ovu internet stranicu,Vi kao posetilac, bezuslovno u celosti prihvatate i saglasni ste u potpunosti sa činjenicom da imalac ove internet stranice neće snositi odgovornost za bilo kakvu štetu koja bi njenom upotrebom eventualno mogla da nastane. Posetioci na sopstvenu odgovornost prihvataju, usvajaju i služe se informacijama i ostalim sadržajem dostupnim na internet stranici. 

Pravni info preporučuje da se za rešavanje konkretnih pravnih problema obratite advokatu po svom izboru. 

Pravni info polaže sva autorska prava, pa nije dozvoljeno javno objavljivanje bilo kog dela sadržaja internet stranice bez prethodno pribavljenog pismenog odobrenja.

U komentarima možete postaviti Vaša pitanja. Hvala.

Коментари

Постави коментар

U komentarima možete ostaviti Vaše pitanje.

Популарни постови са овог блога

Koja su prava zaposlenih vezano za prekovremeni rad i noćni rad?

Prekovremeni rad Na zahtev poslodavaca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u od ređenom roku završi planirani posao. Trajanje prekovremenog rada je maskimalno 8 časova nedeljno. Dnevno trajanje rada je maksimalno 12 časova. Ne može se uvesti prekovremeni rad gde je predviđeno skraćeno radno vreme (to su poslovi sa povećanim rizikom). Zaposleni koji radi prekovremeno ima pravo na uvećanu zaradu od 26% od osnovice zarade. Zabranjen je prekovreni rad omladini i ženama u poslednjih 8 nedelja trudnoće. Inspekcija rada je organ uprave koji se stara o zaštiti zaposlenih od nezakonitog uvođenja prekovremenog rada. Noćni rad Noćni rad je rad u periodu od 22h do 06h koji se obavlja zbog prirode posla ili kontinuiranog rada (npr. kafići, noćni klubovi, splavovi, noćni čuvari itd.). Postoji pravo na uvećanu zaradu za noćni rad.  Kada se radi u noćnoj smeni bar 1/3 radnog vr...
Постави коментар
Прикажи све

Porez za frilensere - poreski propisi od 2023.

Od 01.01.2023. godine stupila su na snagu nova pravila u pogledu oporezivanja frilensera u Republici Srbiji. Novi model iz 2023. se razlikuje u odnosu na model iz 2022. godine jer je uvedena mogućnost izbora kako će se plaćati porez, tj. uvedena su dva nova modela obračuna poreskog opterećenja. Prvi model je  pogodan kod frilensera sa redovnim a nižim primanjima . Kod tog modela normirani troškovi za tromesečni period su 96.000 dinara i na razliku se samo plaća 20%. Na primer: ako je frilenser imao prihod u iznosu od 50.000 din. mesečno tokom tri meseca, to je 150.000 din. od čega se oduzima 96.000 din. normiranih troškova. Porez se plaća na osnovicu od 54.000 din. odnosno plaća se 10.800 din. za celo tromesečje. Doprinosi su 25,5% za PIO što iznosi  13.770 din.  i 10,3% za zdravstveno osiguranje tj. 5.562 din. Prema tome, frilenser ukupno plaća 30.132 din. za tri meseca. Što znači da ukoliko tromesečni prihod nije bio veći od 96.000 din. frilenser ne plaća porez za taj p...
Постави коментар
Прикажи све

Kako da se organizuje sindikat?

Da bi se organizovao rad sindikata kod poslodavca potrebno je da se ispune neki uslovi. Ti uslovi tiču se osnivanja i registracije sindikata, uslovi za rad sindikata kod poslodavca i reprezentativnosti koja je uslov za kolektivno pregovaranje. 1.) Uslovi za osnivanje i registracija Osnivanje sindikata nije podložno prethodnom postupku odobrenja tako da svako može da osnuje sindikat uz ispunjenje minimalnih uslova. Glavni uslov je upis u registar sindikata pri ministarstvu nadležnom za poslove rada. Uslove za upis propisuje ministar. Minimalan broj članova sindikata se određuje statutom sindikata. Obaveza zaposlenih koji osnivaju sindikat je da donesu statut i izaberu sindikalnog predstavnika. 2.) Uslovi za rad sindikata kod poslodavca a) prostorno-tehnički uslovi - obezbeđivanje odgovarajuće prostorije sa potrebnom tehničkom opremom (kompjuter, telefon...) koja je neophodna za rad sindikata, -poslodavac mora u skladu sa svojim mogućnostima omogućiti van radnog vremena korišćenje poslov...
Постави коментар
Прикажи све