Пређи на главни садржај

Šta podrazumeva pravo na odmor?

Pravo na odmor se sastoji iz više vrsta odmora na koje ima pravo zaposleni kod poslodavca.
Tu spadaju: pravo na pauzu u toku rada, pravo na dnevni odmor, pravo na nedeljni odmor, pravo na godišnji odmor.

1.) Pravo na pauzu u toku rada

Zaposleni ostvaruje pravo na puni odmor u toku dnevnog rada za puno radno vreme i on iznosi najmanje 30 minuta.
Zaposleni ostvaruje pravo na nepuni odmor u toku dnevnog rada za nepuno radno vreme i on iznosi najmanje 15 minuta ( ako se radi duže od 4 sata a manje od 6 sati).
Zaposleni ima pravo na produženi radni odmor za prekovremeni rad (najmanje 10 sati) i ima pravo na najmanje 45 minuta odmora.

U dodatne pauze na radu spadaju: pauza za ishranu i pauza za dojenje deteta (90 minuta).


2.) Pravo na dnevni odmor

- to je pravo na neprekidan odmor između dva radna dana i iznosi najmanje 12 časova.


3.) Pravo na nedeljni odmor
-pravo da zaposleni bude oslobođen od izvršavanja rada na jedan dan u nedelji bez naknade tako da nedeljni odmor traje najmanje 24 časa neprekidno.


4.) Pravo na godišnji odmor

Pravo na plaćeni godišnji odmor iznosi najmanje 20 radnih dana ( tu se neuračunavaju neradni dani i praznici) i zaposleni ga stiče tek posle jedne godine rada kod poslodavca.

Godišnji odmor može biti uvećan sledećim licima:

-roditelju sa detetom do 14 godina (dva dana),
-invalidu (tri dana),
-samohranom roditelju sa detetom do 14 godina (tri dana),
-zaposlenom sa detetom koje ima fiziča i mentalna oštećenja (sedam dana),
-zaposlenom koji boluje od profesionalne bolesti ( pet dana)

*Godišnji odmor ne može trajati duže od 30 radnih dana po svim ovim osnovama.



NAPOMENA:

Samim dolaskom na ovu internet stranicu,Vi kao posetilac, bezuslovno u celosti prihvatate i saglasni ste u potpunosti sa činjenicom da imalac ove internet stranice neće snositi odgovornost za bilo kakvu štetu koja bi njenom upotrebom eventualno mogla da nastane. Posetioci na sopstvenu odgovornost prihvataju, usvajaju i služe se informacijama i ostalim sadržajem dostupnim na internet stranici. 

Pravni info preporučuje da se za rešavanje konkretnih pravnih problema obratite advokatu po svom izboru. 

Pravni info polaže sva autorska prava, pa nije dozvoljeno javno objavljivanje bilo kog dela sadržaja internet stranice bez prethodno pribavljenog pismenog odobrenja.

U komentarima možete postaviti Vaša pitanja. Hvala.


Коментари

Постави коментар

U komentarima možete ostaviti Vaše pitanje.

Популарни постови са овог блога

Koja su prava zaposlenih vezano za prekovremeni rad i noćni rad?

Prekovremeni rad Na zahtev poslodavaca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u od ređenom roku završi planirani posao. Trajanje prekovremenog rada je maskimalno 8 časova nedeljno. Dnevno trajanje rada je maksimalno 12 časova. Ne može se uvesti prekovremeni rad gde je predviđeno skraćeno radno vreme (to su poslovi sa povećanim rizikom). Zaposleni koji radi prekovremeno ima pravo na uvećanu zaradu od 26% od osnovice zarade. Zabranjen je prekovreni rad omladini i ženama u poslednjih 8 nedelja trudnoće. Inspekcija rada je organ uprave koji se stara o zaštiti zaposlenih od nezakonitog uvođenja prekovremenog rada. Noćni rad Noćni rad je rad u periodu od 22h do 06h koji se obavlja zbog prirode posla ili kontinuiranog rada (npr. kafići, noćni klubovi, splavovi, noćni čuvari itd.). Postoji pravo na uvećanu zaradu za noćni rad.  Kada se radi u noćnoj smeni bar 1/3 radnog vr...
Постави коментар
Прикажи све

Porez za frilensere - poreski propisi od 2023.

Od 01.01.2023. godine stupila su na snagu nova pravila u pogledu oporezivanja frilensera u Republici Srbiji. Novi model iz 2023. se razlikuje u odnosu na model iz 2022. godine jer je uvedena mogućnost izbora kako će se plaćati porez, tj. uvedena su dva nova modela obračuna poreskog opterećenja. Prvi model je  pogodan kod frilensera sa redovnim a nižim primanjima . Kod tog modela normirani troškovi za tromesečni period su 96.000 dinara i na razliku se samo plaća 20%. Na primer: ako je frilenser imao prihod u iznosu od 50.000 din. mesečno tokom tri meseca, to je 150.000 din. od čega se oduzima 96.000 din. normiranih troškova. Porez se plaća na osnovicu od 54.000 din. odnosno plaća se 10.800 din. za celo tromesečje. Doprinosi su 25,5% za PIO što iznosi  13.770 din.  i 10,3% za zdravstveno osiguranje tj. 5.562 din. Prema tome, frilenser ukupno plaća 30.132 din. za tri meseca. Što znači da ukoliko tromesečni prihod nije bio veći od 96.000 din. frilenser ne plaća porez za taj p...
Постави коментар
Прикажи све

Kako da se organizuje sindikat?

Da bi se organizovao rad sindikata kod poslodavca potrebno je da se ispune neki uslovi. Ti uslovi tiču se osnivanja i registracije sindikata, uslovi za rad sindikata kod poslodavca i reprezentativnosti koja je uslov za kolektivno pregovaranje. 1.) Uslovi za osnivanje i registracija Osnivanje sindikata nije podložno prethodnom postupku odobrenja tako da svako može da osnuje sindikat uz ispunjenje minimalnih uslova. Glavni uslov je upis u registar sindikata pri ministarstvu nadležnom za poslove rada. Uslove za upis propisuje ministar. Minimalan broj članova sindikata se određuje statutom sindikata. Obaveza zaposlenih koji osnivaju sindikat je da donesu statut i izaberu sindikalnog predstavnika. 2.) Uslovi za rad sindikata kod poslodavca a) prostorno-tehnički uslovi - obezbeđivanje odgovarajuće prostorije sa potrebnom tehničkom opremom (kompjuter, telefon...) koja je neophodna za rad sindikata, -poslodavac mora u skladu sa svojim mogućnostima omogućiti van radnog vremena korišćenje poslov...
Постави коментар
Прикажи све