Razgovarali smo više puta sa advokatima na temu radnih sporova u Srbiji. U ovom tekstu ćemo Vam preneti i iskustva pravnika iz Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova Republike Srbije.
Ne temu radnih sporova razgovarali smo sa advokatima koji poseduju znatno iskustvo u oblasti zaštite prava radnika.
Za početak, zanimljiv podatak je da, u proseku gledano, retko koji advokat u Beogradu učestvuje u radnim sporovima kao pravni zastupnik zaposlenog ili sindikata radnika, jer uglavnom za svoje klijente radije biraju poslodavce odnosno kompanije jer se za takvu vrstu poslovne saradnje na pružanju pravnih usluga podrazumeva širi dijapazon pravne pomoći, od korporativnog i poreskog prava pa do zaštite intelektualne svojine, za koju kompanije plaćaju mesečnu naknadu advokatima (tzv. mesečni paušal) s obzirom na to da je u takvim angažmanima omogućena veća zarada za advokate.
Tako da se advokati koji bi zastupali radnike uglavnom nalaze u drugim većim gradovima, međutim postoji jedan broj advokata u Beogradu koji bez obzira na pitanje maksimizacije ličnog profita biraju da zastupaju i zaposlene, neki to rade iz ideala ili dobročinstva jer žele da pomognu radniku u nevolji, članovima porodice ili prijateljima, neki sklapaju šire sindikalne dogovore (što je opet povezano sa finansijskim dobitkom), negde je to stvar političkog aktivizma itd. Važno je napomenuti da pored advokata pojedini veliki sindikati imaju u svojim redovima zaposlene pravnike sa položenim pravosudnim ispitom koji su na taj način kvalifikovani da zastupaju sindikat i članove sindikata (radnike) pred sudovima Republike Srbije.
Što se tiče samih radnih sporova, situacija je sledeća. Radni sporovi, kao i većina sporova koji se vode u skladu sa Zakonom o parničnom postupku pred našim sudovima, traju relativno dugo (2,3 ili 4 godine) sve u zavisnosti od opterećenja predmetnih sudija na odeljenjima za radne sporove. Prema iskustvima advokata sa kojima je naša redakcija razgovarala, postoje postupci koji se vode i po 8 godina (kao posledica odugovlačenja spora protivne strane ili neažurnosti predmetnog sudije).
Naši sagovornici dalje kažu da su novčane naknade, u većini slučajeva, koje sudovi dosuđuju zaposlenima, na osnovu tužbenih zahteva, male u poređenju sa dužinom sporova, pretrpljenim stresom na poslu ili u toku trajanja sudskih postupaka (a što se tiče isplate zaostalih zarada i raznih naknada po osnovu rada, sa većom dužinom spora uvećava se i potencijalna novčana naknada koju bi, na osnovu presude u korist zaposlenog, poslodavac bio u obavezi da isplati u određenom roku), tako da advokati savetuju zaposlenima da se upuste u radne sporove samo ako imaju čvrstu volju i dovoljno živaca da istraju do konačnog ishoda kojim bi obezbedili svoja radna i socijalna prava i materijalnu sigurnost.
Za kraj, dobra vest za radnike je da domaća sudska praksa (što se može analizirati uvidom u presude, rešenja i zapisnike sa ročišta) ukazuje na činjenicu da sudije u radnim sporovima mahom izlaze u susret zahtevima zaposlenih i spremni su da na ročištima pažljivo saslušaju izjave zaposlenih i njihovih punomoćnika, tako da se u skladu sa zakonom radni sporovi u većini slučajeva završavaju uspešno za zaposlene. U Srbiji je uglavnom, barem pred sudovima, čak i pored nehumane kapitalističke tranzicije koja je zahvatila naše društvo krajem 90-tih i početkom 2000-tih, pravda i dalje na strani radnika. U tom smislu i na osnovu svega napred rečenog zaključak je da je pravda ponekad spora ali i dostižna.
Valja napomenuti da u pravnom sistemu Republike Srbije, pored sudskog, postoji i vansudsko ili arbitražno rešavanje radnih sporova za koje je nadležna specijalizovana državna institucija - Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova (u daljem tekstu: Republička agencija).
Republička agencija je nadležna za mirno rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova koje je bazirano na principima dobrovoljnosti, nezavisnosti i nepristrasnosti. Miritelji i arbitri su prema ovim principima nezavisni u radu i dužni su da postupaju nepristrasno, a njihov izbor vrši Komisija Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, u kojoj su delegirani predstavnici zaposlenih (reprezentativni sindikati), unije poslodavaca i vladini službenici). Miritelji postupaju u kolektivnim radnim sporovima (između sindikata i poslodavca) dok arbitri postupaju u individualnim sporovima (između zaposlenog i poslodavca).
Republička agencija, takođe, kao prednosti sopstvenog radnog arbitražnog postupka ističe efikasnost (sporovi se rešavaju za najčešće do 30 dana) i ekonomičnost (sporovi su besplatni za učesnike u postupku mirnog rešavanja radnog spora, međutim strane mogu dodatno da angažuju veštake, stručnu pravnu pomoć itd.).
Pitali smo naše sagovornike iz Republičke agencije da li u tekućim predmetima imaju više slučajeva iz radnih sporova u privatnom ili u javnom sektoru na šta smo dobili informaciju da je otprilike podjednak broj slučajeva iz javnog i privatnog sektora.
Na linku ispod možete pronaći obrazac Predloga za pokretanje mirnog rešavanja radnih sporova pred Republičkom agencijom:
https://pravniinfo.blogspot.com/2020/12/predlog-za-pokretanje-postupka-mirnog.html
Na sledećem linku možete pronaći primer tužbe radi isplate zarade, putnih troškova i uplate doprinosa (nacrt može da posluži onima koji zbog teške finansijske situacije nisu u mogućnosti da plate advokata za sastavljanje tužbenog podneska za sud):
https://pravniinfo.blogspot.com/2020/12/tuzba-radi-isplate-zarade-putnih.html
Ostale informacije na temu radnih i socijalnih prava možete pronaći na našem sajtu na sledećem linku:
https://istinasloboda.blogspot.com/2022/10/pravna-pomoc-iz-oblasti-radno.html
Pravnu literaturu možete pronaći i nabaviti na našoj stranici klikom na link ispod:
https://pravniinfo.blogspot.com/2025/01/on-line-knjizara-rasprodaja-knjiga.html
Коментари
Постави коментар
U komentarima možete ostaviti Vaše pitanje.