Pravni info

Obaveze poslodavca u pogledu zaštite zdravlja i bezbednosti na radu postoje prema zaposlenima, radničkim predstavnicima i inspekciji rada. 1.) Obaveze prema zaposlenima: - obuka zaposlenih, - da obezbedi higijenu i zdravlje na radu, - da obezbedi potrebnu zaštitu i bezbednost na radu, - ne sme izdavati radne naloge zaposlenima dok traje neposredna opasnost, - ne sme zahtevati da zaposleni učestvuju u troškovima zaštite na radu, - treba da donese Akt o proceni rizika, - da preduzima mere za otklanjanje kvarova, - da pruži prvu pomoć zaposlenima i da ih evakuiše u slučaju opasnosti. 2.) Obaveze prema radničkim predstavnicima: - obaveštavanje, - konsultacije, - pružanje plaćenog odsustva radi usavršavanja o bezbednosti na radu. 3.) Obaveze prema inspekciji rada: - obaveštavanje o početku rada, promenama, povredama, smrtnim slučajevima, - evidencija o nesrećama na radu. Obaveze zaposlenih u pogledu zaštite zdravlja i bezbednosti na radu podrazumevaju sledeće: - da zaposleni vode računa o s...

Prava po osnovu socijalne zaštite se dele na: 1. Prava na usluge socijalne zaštite, 2. Prava na materijalnu podršku. Prava na usluge socijalne zaštite su: 1.) podrška radi otklanjanja socijalnog rizika nepovoljnih životnih okolnosti, 2.) usluge procene i planiranja, 3.) dnevne usluge u lokalnoj zajednici, 4.) usluge podrške za samostalan život, 5.) savetodavno-terapijske usluge, 6.) usluge smeštaja. Prava na materijalnu podršku: 1.) Materijalna podrška u novcu:       a) socijalna pomoć,       b) dodatak za negu drugog lica kao i uvećani dodatak za negu,       c) dečiji dodatak itd. 2.) Materijalna podrška u naturi:      a) prehrana u narodnim kuhinjama,      b) pomoć pri osposobljavanju za rad i ostalo. NAPOMENA: Samim dolaskom na ovu internet stranicu ,Vi kao posetilac,  bezuslovno u celosti prihvatate i saglasni ste u potpunosti sa činjenicom da imalac ove internet stranice neće snositi odgovornost za bilo...

Pravne posledice štrajka se razlikuju u zavisnosti od toga da li je reč o posledicama zakonitog ili nezakonitog štrajka. Razlika između zakonitog i nezakonitog štrajka je u tome što se kod organizovanja zakonitog štrajka poštuju uslovi koje postavlja zakon u pogledu organizovanja i najave štrajka. 1.) Pravne posledice zakonitog štrajka a) Radnopravne posledice: - učešće u zakonitom štrajku nema za posledicu raskid ugovora o radu već dolazio samo do suspenzije izvesnih prava, - ne sme se zapošljavati zamena za štrajkače u toku štrajka, - zaposleni koji ne žele da učestvuju u štrajku imaju pravo da nastave sa radom i da im poslodavci obezbede uslove za rad i isplatu zarade, - za vreme štrajka učesnicima ne pripada zarada tj. gubi se srazmerni deo zarade, - poslodavac ne sme izricati novčane kazne učesnicima štrajka, - nema nadoknade časova rada izgubljenih štrajkom, - zaposleni uživaju zaštitu zdravlja i bezbednost na radu za vreme štrajaka, - za vreme štrajka se ne može koristiti pravo ...

Da bi se ostvarila prava po osnovu socijalne zaštite potrebno je da se ispune materijalni i formalni uslovi. Materijalni uslovi za socijalnu pomoć u vidu novčane pomoći su:  1. nedovoljan prihod za dostojanstvenu egzistenciju i  2. poseban uslov koji se tiče radnosposobnog pojedinca a to je da nije došao u to stanje svojevoljnim prestankom radnog odnosa ili svojom krivicom. Formalni uslovi: 1. treba pokrenuti upravni postupak pred Centrom za socijalni rad po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, 2. Centar za socijalni rad treba da donese prvostepeno rešenje (protiv koga je dozvoljena žalba), 3. potrebno je i da Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) utvrdi nesposobnost za rad ( onda kada je socijalna pomoć potrebna iz tog razloga). NAPOMENA: Samim dolaskom na ovu internet stranicu ,Vi kao posetilac,  bezuslovno u celosti prihvatate i saglasni ste u potpunosti sa činjenicom da imalac ove internet stranice neće snositi odgovornost za bilo kakv...

Pravo na odmor se sastoji iz više vrsta odmora na koje ima pravo zaposleni kod poslodavca. Tu spadaju: pravo na pauzu u toku rada, pravo na dnevni odmor, pravo na nedeljni odmor, pravo na godišnji odmor. 1.) Pravo na pauzu u toku rada Zaposleni ostvaruje pravo na puni odmor u toku dnevnog rada za puno radno vreme i on iznosi najmanje 30 minuta. Zaposleni ostvaruje pravo na nepuni odmor u toku dnevnog rada za nepuno radno vreme i on iznosi najmanje 15 minuta ( ako se radi duže od 4 sata a manje od 6 sati). Zaposleni ima pravo na produženi radni odmor za prekovremeni rad (najmanje 10 sati) i ima pravo na najmanje 45 minuta odmora. U dodatne pauze na radu spadaju: pauza za ishranu i pauza za dojenje deteta (90 minuta). 2.) Pravo na dnevni odmor - to je pravo na neprekidan odmor između dva radna dana i iznosi najmanje 12 časova. 3.) Pravo na nedeljni odmor -pravo da zaposleni bude oslobođen od izvršavanja rada na jedan dan u nedelji bez naknade tako da nedeljni odmor traje najmanje 24 časa...

Da bi se organizovao rad sindikata kod poslodavca potrebno je da se ispune neki uslovi. Ti uslovi tiču se osnivanja i registracije sindikata, uslovi za rad sindikata kod poslodavca i reprezentativnosti koja je uslov za kolektivno pregovaranje. 1.) Uslovi za osnivanje i registracija Osnivanje sindikata nije podložno prethodnom postupku odobrenja tako da svako može da osnuje sindikat uz ispunjenje minimalnih uslova. Glavni uslov je upis u registar sindikata pri ministarstvu nadležnom za poslove rada. Uslove za upis propisuje ministar. Minimalan broj članova sindikata se određuje statutom sindikata. Obaveza zaposlenih koji osnivaju sindikat je da donesu statut i izaberu sindikalnog predstavnika. 2.) Uslovi za rad sindikata kod poslodavca a) prostorno-tehnički uslovi - obezbeđivanje odgovarajuće prostorije sa potrebnom tehničkom opremom (kompjuter, telefon...) koja je neophodna za rad sindikata, -poslodavac mora u skladu sa svojim mogućnostima omogućiti van radnog vremena korišćenje poslov...

Prekovremeni rad Na zahtev poslodavaca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u od ređenom roku završi planirani posao. Trajanje prekovremenog rada je maskimalno 8 časova nedeljno. Dnevno trajanje rada je maksimalno 12 časova. Ne može se uvesti prekovremeni rad gde je predviđeno skraćeno radno vreme (to su poslovi sa povećanim rizikom). Zaposleni koji radi prekovremeno ima pravo na uvećanu zaradu od 26% od osnovice zarade. Zabranjen je prekovreni rad omladini i ženama u poslednjih 8 nedelja trudnoće. Inspekcija rada je organ uprave koji se stara o zaštiti zaposlenih od nezakonitog uvođenja prekovremenog rada. Noćni rad Noćni rad je rad u periodu od 22h do 06h koji se obavlja zbog prirode posla ili kontinuiranog rada (npr. kafići, noćni klubovi, splavovi, noćni čuvari itd.). Postoji pravo na uvećanu zaradu za noćni rad.  Kada se radi u noćnoj smeni bar 1/3 radnog vr...