Пређи на главни садржај

Постови

Radni sporovi u Srbiji - mišljenja pravnika

Razgovarali smo više puta sa advokatima na temu radnih sporova u Srbiji. U ovom tekstu ćemo Vam preneti i iskustva pravnika iz Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova Republike Srbije.  Ne temu radnih sporova razgovarali smo sa advokatima koji poseduju znatno iskustvo u oblasti zaštite prava radnika.  Za početak, zanimljiv podatak je da, u proseku gledano, retko koji advokat u Beogradu učestvuje u radnim sporovima kao pravni zastupnik zaposlenog ili sindikata radnika, jer uglavnom za svoje klijente radije biraju poslodavce odnosno kompanije jer se za takvu vrstu poslovne saradnje na pružanju pravnih usluga podrazumeva širi dijapazon pravne pomoći, od korporativnog i poreskog prava pa do zaštite intelektualne svojine, za koju kompanije plaćaju mesečnu naknadu advokatima (tzv. mesečni paušal) s obzirom na to da je u takvim angažmanima omogućena veća zarada za advokate.  Tako da se advokati koji bi zastupali radnike uglavnom nalaze u drugim većim gradovima, međ...
Недавни постови

Porez za frilensere - poreski propisi od 2023.

Od 01.01.2023. godine stupila su na snagu nova pravila u pogledu oporezivanja frilensera u Republici Srbiji. Novi model iz 2023. se razlikuje u odnosu na model iz 2022. godine jer je uvedena mogućnost izbora kako će se plaćati porez, tj. uvedena su dva nova modela obračuna poreskog opterećenja. Prvi model je  pogodan kod frilensera sa redovnim a nižim primanjima . Kod tog modela normirani troškovi za tromesečni period su 96.000 dinara i na razliku se samo plaća 20%. Na primer: ako je frilenser imao prihod u iznosu od 50.000 din. mesečno tokom tri meseca, to je 150.000 din. od čega se oduzima 96.000 din. normiranih troškova. Porez se plaća na osnovicu od 54.000 din. odnosno plaća se 10.800 din. za celo tromesečje. Doprinosi su 25,5% za PIO što iznosi  13.770 din.  i 10,3% za zdravstveno osiguranje tj. 5.562 din. Prema tome, frilenser ukupno plaća 30.132 din. za tri meseca. Što znači da ukoliko tromesečni prihod nije bio veći od 96.000 din. frilenser ne plaća porez za taj p...

Radna teorija vrednosti

Radna teorija vrednosti   je dobar početak za razumevanje političkih i ekonomskih sistema koji imaju svoje temelje u radnim odnosima, produkcionim odnosima i svojinskim odnosima. Na jedan lep i jednostavan način politikolog Milan Milenković je na svom kanalu Radio 2M objasnio ovu teoriju koja govori o vrednovanju rada, proizvoda i usluga, odnosu malog i krupnog kapitala itd. Emisiju možete pogledati klikom na sledeći link: https://www.youtube.com/watch?v=hWre5kB3D4E Pravnu literaturu možete pronaći i nabaviti na našoj stranici klikom na link ispod: https://pravniinfo.blogspot.com/2025/01/on-line-knjizara-rasprodaja-knjiga.html

Sudska praksa Vrhovnog suda Srbije

Na ovom mestu smo sabrali značajne presude iz sudske prakse Vrhovnog suda Srbije iz oblasti radnih sporova i upravnih sporova.  Sudska praksa Vrhovnog suda Srbije je najznačajniji izvor tumačenja pravnih normi. U nastavku su linkovi pojedinih sudskih presuda javno dostupnih svima koji su zainteresovani da više nauče o pravnom poretku Republike Srbije analizom sudske prakse Vrhovnog suda.  Upravni sporovi 1.) Predmet: odlaganje izvršenja rešenja Poreske uprave https://www.vrh.sud.rs/sr-lat/uzp-1282022-35154 2.) Predmet: imenovanje sekretara Državne revizorske institucije https://www.vrh.sud.rs/sr-lat/uzp-302023-41271-zahtev-za-preispitivanje-sudske-odluke 3.) Predmet: Prigovor radi suđenja u razumnom roku https://vrh.sud.rs/sr-lat/r%C5%BE1-u-1032020-1667-pravni-lekovi-za-ubrzanje-postupka Radni sporovi 1.) Predmet: Revizija u vezi radnog odnosa na neodređeno i određeno vreme https://www.vrh.sud.rs/sr-lat/rev2-32012021-355-radni-odnos-na-neodre%C4%91eno-vreme 2.) Predmet: Naknad...

OUR - Organizacija udruženog rada

Uporednom pravnom i političkom analizom uporedićemo institut i pojam OUR-a iz nekadašnjeg socijalističkog pravnog sistema SFRJ sa današnjim pravnim sistemom i privrednim subjektima u Republici Srbiji.  Prošle godine navršilo se 50 godina od donošenja Ustava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) iz 1974. godine. Ustav je najpoznatiji po tome što je Jugoslaviju kao federaciju pretvorio u konfederaciju republika čime je od države Jugoslavije ostao labavi savez jugoslovenskih republika što je dovelo do raspada iste 17 godina kasnije.  Pored brojnih izmena, u tadašnji pravni poredak Socijalističke Republike Srbije i čitave Jugoslavije novim ustavom uveden je novi pravni institut i nova forma organizovanja preduzeća -  Osnovna organizacija udruženog rada  (poznatija kao OUR ili OOUR). Prema članu 14. stav 2. Ustava SFRJ:  Osnovna organizacija udruženog rada osnovni je oblik udruženog rada u kojem radnici neposredno i ravnopravno ostvaruju svoja društ...

Društvena preduzeća

Društvena preduzeća  su nastala u vreme samoupravnog socijalizma kao obliku industrijske demokratije u kojoj je privreda formalno bila u rukama radnika a pod nadzorom države.  Društveno preduzeće je preduzeće  koje u celini posluje  društvenim kapitalom koje je u vlasništvu radnika. Radnici upravljaju preduzećem preko Radničkog saveta koji bira i postavlja direktora. Više o tome možete pročitati na sledećem linku: https://istinasloboda.blogspot.com/2020/01/samoupravljanje.html Od 2000.godine, po dolasku novih vlasti i promenom socijalno-ekonomskog sistema, nova vlast je počela sa sprovođenjem neo-liberalne politike u kojoj je privatizovan dobar deo nekadašnje socijalističke privrede u korist novih lokalnih oligarha i stranih vlasnika  međunarodnog privatnog kapitala.  Trebamo da napomenemo da je sa pravne tačke gledišta tadašnja privatizacija koja se odigravala u periodu do 2006. godine bila protivustavna jer je po tadašnjem ustavu iz 1990. godine (koj...

Nacionalizacija

Nacionalizacija  imovine je proces prinudnog prelaza u državnu svojinu privatnih preduzeća određene privredne grane ili celokupne industrije a na osnovu odluke državnog organa ili na osnovu zakona. Ova mera može uključiti odgovarajuću ili delimičnu naknadu, a može biti i bez ikakve naknade.  Predmet nacionalizacije imovine osim industrijskih objekata može biti i sva druga pokretna i nepokretna imovina u vlasništvu građana - stambene zgrade, poslovni prostor, zemljište, vozila kao i razna imovinska prava poput patenata, licenci, dozvola za rad, rudarskih prava, žigova, modela, službenosti itd. Nacionalizacija imovine predstavlja jednu od privredno-političkih mera gotovo svih socijalističkih vlasti.  Ova mera može se sprovesti u slučajevima rata ili prirodnih katastrofa kada obično ima privremeni karakter. U Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, a potom u socijalističkoj Jugoslaviji (SFRJ), nakon 1944. godine otpočet je proces izgradnje socijalističkog ekonomskog sis...