Pravni info

Obaveze poslodavca u pogledu zaštite zdravlja i bezbednosti na radu postoje prema zaposlenima, radničkim predstavnicima i inspekciji rada. 1.) Obaveze prema zaposlenima: - obuka zaposlenih, - da obezbedi higijenu i zdravlje na radu, - da obezbedi potrebnu zaštitu i bezbednost na radu, - ne sme izdavati radne naloge zaposlenima dok traje neposredna opasnost, - ne sme zahtevati da zaposleni učestvuju u troškovima zaštite na radu, - treba da donese Akt o proceni rizika, - da preduzima mere za otklanjanje kvarova, - da pruži prvu pomoć zaposlenima i da ih evakuiše u slučaju opasnosti. 2.) Obaveze prema radničkim predstavnicima: - obaveštavanje, - konsultacije, - pružanje plaćenog odsustva radi usavršavanja o bezbednosti na radu. 3.) Obaveze prema inspekciji rada: - obaveštavanje o početku rada, promenama, povredama, smrtnim slučajevima, - evidencija o nesrećama na radu. Obaveze zaposlenih u pogledu zaštite zdravlja i bezbednosti na radu podrazumevaju sledeće: - da zaposleni vode računa o s...

Prava po osnovu socijalne zaštite se dele na: 1. Prava na usluge socijalne zaštite, 2. Prava na materijalnu podršku. Prava na usluge socijalne zaštite su: 1.) podrška radi otklanjanja socijalnog rizika nepovoljnih životnih okolnosti, 2.) usluge procene i planiranja, 3.) dnevne usluge u lokalnoj zajednici, 4.) usluge podrške za samostalan život, 5.) savetodavno-terapijske usluge, 6.) usluge smeštaja. Prava na materijalnu podršku: 1.) Materijalna podrška u novcu:       a) socijalna pomoć,       b) dodatak za negu drugog lica kao i uvećani dodatak za negu,       c) dečiji dodatak itd. 2.) Materijalna podrška u naturi:      a) prehrana u narodnim kuhinjama,      b) pomoć pri osposobljavanju za rad i ostalo. Pravnu literaturu možete pronaći i nabaviti na našoj stranici klikom na link ispod: https://pravniinfo.blogspot.com/2025/01/on-line-knjizara-rasprodaja-knjiga.html NAPOMENA: Samim dolaskom na ovu internet stranicu...

Pravne posledice štrajka se razlikuju u zavisnosti od toga da li je reč o posledicama zakonitog ili nezakonitog štrajka. Razlika između zakonitog i nezakonitog štrajka je u tome što se kod organizovanja zakonitog štrajka poštuju uslovi koje postavlja zakon u pogledu organizovanja i najave štrajka. 1.) Pravne posledice zakonitog štrajka a) Radnopravne posledice: - učešće u zakonitom štrajku nema za posledicu raskid ugovora o radu već dolazio samo do suspenzije izvesnih prava, - ne sme se zapošljavati zamena za štrajkače u toku štrajka, - zaposleni koji ne žele da učestvuju u štrajku imaju pravo da nastave sa radom i da im poslodavci obezbede uslove za rad i isplatu zarade, - za vreme štrajka učesnicima ne pripada zarada tj. gubi se srazmerni deo zarade, - poslodavac ne sme izricati novčane kazne učesnicima štrajka, - nema nadoknade časova rada izgubljenih štrajkom, - zaposleni uživaju zaštitu zdravlja i bezbednost na radu za vreme štrajaka, - za vreme štrajka se ne može koristiti pravo ...

Da bi se ostvarila prava po osnovu socijalne zaštite potrebno je da se ispune materijalni i formalni uslovi. Materijalni uslovi za socijalnu pomoć u vidu novčane pomoći su:  1. nedovoljan prihod za dostojanstvenu egzistenciju i  2. poseban uslov koji se tiče radnosposobnog pojedinca a to je da nije došao u to stanje svojevoljnim prestankom radnog odnosa ili svojom krivicom. Formalni uslovi: 1. treba pokrenuti upravni postupak pred Centrom za socijalni rad po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, 2. Centar za socijalni rad treba da donese prvostepeno rešenje (protiv koga je dozvoljena žalba), 3. potrebno je i da Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) utvrdi nesposobnost za rad ( onda kada je socijalna pomoć potrebna iz tog razloga). Pravnu literaturu možete pronaći i nabaviti na našoj stranici klikom na link ispod: https://pravniinfo.blogspot.com/2025/01/on-line-knjizara-rasprodaja-knjiga.html NAPOMENA: Samim dolaskom na ovu internet stranicu ,Vi ...

Pravo na odmor se sastoji iz više vrsta odmora na koje ima pravo zaposleni kod poslodavca. Tu spadaju: pravo na pauzu u toku rada, pravo na dnevni odmor, pravo na nedeljni odmor, pravo na godišnji odmor. 1.) Pravo na pauzu u toku rada Zaposleni ostvaruje pravo na puni odmor u toku dnevnog rada za puno radno vreme i on iznosi najmanje 30 minuta. Zaposleni ostvaruje pravo na nepuni odmor u toku dnevnog rada za nepuno radno vreme i on iznosi najmanje 15 minuta ( ako se radi duže od 4 sata a manje od 6 sati). Zaposleni ima pravo na produženi radni odmor za prekovremeni rad (najmanje 10 sati) i ima pravo na najmanje 45 minuta odmora. U dodatne pauze na radu spadaju: pauza za ishranu i pauza za dojenje deteta (90 minuta). 2.) Pravo na dnevni odmor - to je pravo na neprekidan odmor između dva radna dana i iznosi najmanje 12 časova. 3.) Pravo na nedeljni odmor -pravo da zaposleni bude oslobođen od izvršavanja rada na jedan dan u nedelji bez naknade tako da nedeljni odmor traje najmanje 24 časa...

Da bi se organizovao rad sindikata kod poslodavca potrebno je da se ispune neki uslovi. Ti uslovi tiču se osnivanja i registracije sindikata, uslovi za rad sindikata kod poslodavca i reprezentativnosti koja je uslov za kolektivno pregovaranje. 1.) Uslovi za osnivanje i registracija Osnivanje sindikata nije podložno prethodnom postupku odobrenja tako da svako može da osnuje sindikat uz ispunjenje minimalnih uslova. Glavni uslov je upis u registar sindikata pri ministarstvu nadležnom za poslove rada. Uslove za upis propisuje ministar. Minimalan broj članova sindikata se određuje statutom sindikata. Obaveza zaposlenih koji osnivaju sindikat je da donesu statut i izaberu sindikalnog predstavnika. 2.) Uslovi za rad sindikata kod poslodavca a) prostorno-tehnički uslovi - obezbeđivanje odgovarajuće prostorije sa potrebnom tehničkom opremom (kompjuter, telefon...) koja je neophodna za rad sindikata, -poslodavac mora u skladu sa svojim mogućnostima omogućiti van radnog vremena korišćenje poslov...

Prekovremeni rad Na zahtev poslodavaca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u od ređenom roku završi planirani posao. Trajanje prekovremenog rada je maskimalno 8 časova nedeljno. Dnevno trajanje rada je maksimalno 12 časova. Ne može se uvesti prekovremeni rad gde je predviđeno skraćeno radno vreme (to su poslovi sa povećanim rizikom). Zaposleni koji radi prekovremeno ima pravo na uvećanu zaradu od 26% od osnovice zarade. Zabranjen je prekovreni rad omladini i ženama u poslednjih 8 nedelja trudnoće. Inspekcija rada je organ uprave koji se stara o zaštiti zaposlenih od nezakonitog uvođenja prekovremenog rada. Noćni rad Noćni rad je rad u periodu od 22h do 06h koji se obavlja zbog prirode posla ili kontinuiranog rada (npr. kafići, noćni klubovi, splavovi, noćni čuvari itd.). Postoji pravo na uvećanu zaradu za noćni rad.  Kada se radi u noćnoj smeni bar 1/3 radnog vr...

U zakonskoj terminologiji plaćeno odsustvo se naziva pravo na odsustvo uz naknadu zarade a neplaćeno odsustvo se naziva pravo na odsustvo bez naknade zarade. A) Pravo na odsustvo uz naknadu zarade Plaćeno odsustvo može trajati ukupno 5 radnih dana u toku kalendarske godine za određene životne situacije koje su predviđene zakonom (npr. zadovoljenje stambenih potreba, slučajevi u vezi sa porodičnim životom, društvena solidarnost (dobrovoljno davanje krvi i volontiranje), rad sindikata itd.) Odsustvo zbog porodičnih potreba: sklapanje braka, porođaj supruge, teža bolest člana uže porodice itd. Rad u sindikatu: osposobljavanje ili obrazovanje za sindikalni rad, obavljanje sindiklalnih funkcija itd. Prinudni odmor: ako usled više sile ili razloga neophodnosti poslodavac ne može da obezbedi rad ima pravo da zaposlene uputi na odsustvo od najduže 45 dana uz isplatu naknade zarade koja je manja od obične i iznosi 60% zarade. B) Pravo na odsustvo bez naknade zarade Neplaćeno odsustvo nije zak...

Socijalna prava nezaposlenih se u srpskom radnom pravu nazivaju osnovna prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Postoji nekoliko prava na koje nezaposleni može da računa: pravo na novčanu nadoknadu, pravo na zdravstveno osiguranje i pravo na penzijsko osiguranje.  Socijalna ustanova koja je nadležna u Republici Srbiji za ispunjenje ovih prava jeste Nacionalna služba za zapošljavanje. 1.) Pravo na novčanu nadoknadu Postoje materijalni i formalni pravni uslovi koje treba ispuniti.  Materijalni uslovi su: nevoljna i neskrivljena nezaposlenost ( npr. radni odnos je prestao otkazom poslodavca iz ekonomskih razloga) i minimalni staž od 12 meseci. Formalni pravni uslovi: Nacionalna služba za zapošljavanje treba da donese rešenje o priznanju ovog prava. Ovo pravo može da bude suspendovano tokom trajanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, tokom odsluženja vojnog roka itd. Može doći do gubitka ovog prava ako se nezaposleno lice zaposli, radi kod poslodavca bez ...

Zakon o radu Republike Srbije reguliše zaštitu žena u vreme trudnoće na sledeći način: "Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva .. Otac deteta može da koristi pravo na odsustvo u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege ...

Uslovi za odlazak u starosnu penziju se u srpskom radnopravnom zakonodavstvu  razlikuju na uslove za muškarce i uslove za žene. A) Uslovi za muškarce osiguranik (zaposleni, samozaposleni, poljoprivrednik) ostvaruje pravo ako ima: - 65 godina starosti i najmanje 15 godina staža osiguranja  -ili 45 godina staža bez obzira na godine života. B) Uslovi za žene od 1. januara 2020. godine za žene se starosna granica povećala na 63 godine života. Od tada će se starosna granica povećavati za po dva meseca godišnje tako da od 2032.godine starosni uslov od 65 godina života bude izjednačen za žene i muškarce. Da bi muškarci i žene stekli pravo na starosnu penziju potrebno je da nakon ispunjenja uslova podnesu zahtev Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje a nadležni organ fonda donosi rešenje u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku. Uslovi za prevremenu penziju - najmanje 40 godina staža i najmanje 60 godina  života Pravna posledica je da se iznos penzije umanju...

Mobing se u srpskom zakonodavstvu naziva zlostavljanje na radu usled kojeg može da nastane neimovinska šteta za zaposlenog kao što su poremećaj psihičke i emocionalne ravnoteže, povreda moralnog integriteta (npr. znatniji emocionalni stres ili nedostojni tretman usled seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja na radu) itd.  Zlostavljanje na radu zakon definiše kao " svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor". Ono što se procenjuje prilikom utvrđivanja postojanja štete to su intenzitet i trajanje duševnog bola, uzročna veza između štetn...

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu. Zaključuju ga zaposleni i poslodavac kada ga obe strane potpišu. Zaposleni iznajmljuje na određeno ili neodređeno radno vreme svoje radne sposobnosti poslodavcu, koji mu zauzvrat plaća zaradu, a među njima se uspostavlja propisima uređeni radni odnos ispunjen pravima, obavezama i odgovornostima. Pripravnički staž je vreme potrebno za osposobljavanje, traje najduže godinu dana ako zakonom nije drugačije određeno ( kao npr. u pravničkoj struci). Za vreme pripravničkog staža pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Visina zarade ne sme biti niža od 80% osnovne zarade. Pripravnik je lice sa visokom, višom ili srednjom stručnom spremom koje sa tom spremom zasniva radni odnos radi osposobljavanja za samostalan rad u struci i polaganja pripravničkog ispita ( za diplomirane pravnike je to pravosudni ispit). Volontiranje je dobrovoljni rad u interesu društvene zajednice za koji ...